(Osteoporoza, hiruške intervencije, prelom kostiju, slabost vezivnog tkiva, artroze, slabi nokti, opadanje kose).

Malo ko je čuo za „mumio“ (mumie) ili „planinsku krv“, a zovu ga još i „planinske suze“ i ako je poznat već vekovima. Pre više hiljada godina, pčele koje su imale stanište u stenama i pećinama gradile su svoja društva na mestima koja životinjama i čoveku nisu bila na dohvat ruke. Vremenom je dolazilo do fosilizacije meda, voska i matičnog mleča. Mako je nastao „mumio“ (mumie). Za sada to je jedina realna pretpostavka naučnika, jer mesta na kome se nalazi i sastojci koje sadrži „mumio“ (mumie) ukazuju na takvo poreklo. Postoje razne vrste mumia čija klasifikacija zavisi od mesta nastanka.  U stara vremena, mumio (mumie) se koristio za lečenje najrazličitijih bolesti. Pominju ga još i Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi i mnogi drugi mislioci i lekari koje istorija pamti.

A onda je, nekako, pao u zaborav. Tek je sedamdesetih godina prošlog veka ponovo počela da mu se posvećuje zaslućena pažnja, jer je otkriveno da mumio (mumie) sadrži veoma retke aminokiseline, minerale i masne kiseline. Mumio (mumie) sadrži veliki broj minerala, šest aminokiselina, prirodne steroide, vitamine A, B, C i P (citrine), fosfolipide i polifenol komplekse, terpenoide. Takođe su prisutni u tragovima makroelementi (kobalt, nikl, bakar, cink, mangan, hrom, gvožđe, magnezijum i drugi). Postoji još sastojaka u mumiu (mumie) za koje nauka još i ne zna. Rusija je do pre nekoliko godina zabranjivala izvoz mumia (mumie), jer je tamo tretiran kao nacionalno blago. Boja mu je tamna ili kestenjasto mrka, a ukus blago gorak.

 Utvrđeno je da ima antikoagulantno delovanje (protiv zgrušavanja krvi – dr. T. R. Abdurahmanov, 1970), da leči bolesti perifernog nervnog sistema, radikulite, neuralgije, teške slučajeve neuralgije nerva trigeminusa kao i oboljenja centralnog nervnog sistema. Kod tromboflebita dubokih vena donjih ekstremiteta mumio se koristi u količini od 0,3 g jednom dnevno u toku 10 dana. Ispitivanjem je ustanovljeno da su simptomi nestajali u potpunosti posle 8–10 dana (B. I. Kozlovskaja, A. M. Mamadalijeva, S. D. Madijarov, 1968).  Takođe je utvrđeno da mumio (mumie) stimuliše regenerativne procese kod infarkta miokarda, kao i da ubrzava procese obnavljanja svih mišićnih, nervnih i koštanih tkiva. Prelomljene kostiju zarastaju dva puta brže ukoliko se mumio (mumie) koristi (V. N. Ismailova, 1969). 

Često falsifikatori veoma vešto falsifikuju mumio (mumie). Ta pojava je bila prisutna još kod starih naroda. Interesantan način za uvrđivanje kvaliteta mumia (mumie), a koji su koristili stari narodi (zapisano od strane istraživača, putopisca koji je putovao srednjom Azijom). On navodi da su petlu ili kokoški lomili nogu, a zatim uzimali 0,5g. mumia i mešali sa uljem crvene ruže. Da bi dobili ružino ulje, latice ruža su morali umakati u vodu i potom sve to zagrevali i ostavljali da vri. Voda je isparavala, a ulje koje ostaje se propuštalo kroz gazu. Smesu mumia (mumie) i ružinog ulja su delom nakapali petlu u grlo, a veći deo su koristili za premazivanje mesta preloma pre nego što su stavljali mek povez. Ako su petlu prelomljene kosti srasle za 24 časa, mumio (mumie) su smatrali čistim i kvalitetnim. Dešavalo se da kosti srastu i za neverovatnih 16–17 sati!

Mumio (mumie) takođe pospešuje proces stvaranja krvnih elemenata. Ubrzava isceljenje traumatskih povreda i postoperativnih rana. Uspešno se koristi kod opekotina svih stepena. Blago i postepeno mumio (mumie) normalizuje rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Svojim delovanjem mumio (mumie) uništava stafilokoke, streptokoke i druge patogene bakterije.

Lekovitost mumia se dokazala i kod lečenja želudca i stomačnih problema, bubrega, tuberkuloze, rana i opekotina, čireva, astme, upalnih procesa, trovanja otrovima biljnog porekla, šećerne bolesti. Primenjuje se u ginekologiji, a izuzetan je u  postoperativnom periodu za jačanje imuniteta (S. Šakirov, T. M. Šamšina; S. I. Gerškalov, L. H. Habibov, A. J. Vojgelmen, A. S. Višnjevski, J. N. Nuralijev). Na Moskovskom medicinskom institutu posebno navode kako mumio (mumie) potpomaže korekciju imunog sistema čoveka kod skrivenih imunodeficitarnih stanja. Naime, bolesnici od infekciono alergijske bronhijalne astme kod kojih je otkriven deficit T limfocita, dobijali su po 0,15 g mumia (mumie) dva puta dnevno, tokom 15–20 dana. Posle završetka lečenja ustanovljeno je da su se T limfociti u krvi približili normalnim vrednostima. Nauka stavlja mumio (mumie) u biostimulatore prvog reda, eliksir koji „diže iz mrtvih“

Autor: Milan Jovanović , apiaryum@gmail.com