Apifitokompleks je ime koje se koristi za preparate na bazi pčelinjih proizvoda i lekovitog bilja. Korišćenje pčelinjih proizvoda (med, vosak, propolis, polen, prega i sl.) i lekovitog bilja za lečenje mnogih bolesti postoji dugo, koliko i samo čovečanstvo. U savremenoj medicini za  lečenje pčelinjim proizvodima koristi se termin "apiterapija", a za lečenje biljem koristi se termin "fitoterapija". Jedna od naivećih prednosti ovog načina lečenja jeste taj da primena pčelinjih proizvoda i lekovitih biljaka ne škodi organizmu i pored toga  što zajedno deluju vrlo kompleksno (pri lečenju jednog poremećaja  regulišu se i drugi poremećaji u organizmu). pčelinji proizvodi i lekovito bilje ne deluje trenutno, već je potrebno redovno uzimanje da bi se došlo do željenih rezultata. U isto vreme, zbog kompleksnog delovanja na biohemijske procese  apiterapija i fitoterapija otklanja uzročnike problema, a ne samo posledice.

Mnogi travari su kažu: "Lečite se sami lekovitim biljem i travama. Najisaveršenija labaratorija je stomak". Zdravlje je najidraži i nenadoknadiv dar koga priroda daje. Zdravlje počinjemo da cenimo tek kad je ugroženo, izgubljeno, a nekad je kasno da se vrati. Upoznajte prirodu jer je puna lekova.

(iz knjige Mirosalva Zdravkovića "Moć lekovitog bilja")

Na najčešće postavljana pitanja u vezi korišćenje bilja i proizvoda pčela  odgovara profesor Ruske Akademie Medicinskih nauka Juri Gendon                                                                          

(профессор РАМН, доктор медицинских наук, сотрудник НИИ вакцин и сывороток имени И.И. Мечникова - Юрий Гендон)

Šta je apifitokompleks?                                                       

Apifitokompleks je mešavina visokokvalitetnog lekovitog bilja (biljke, alge) odgajanog u ekološki čistim sredinama i čistih praviljno obraženih pčelinjih proizvoda. Radi upotpunjavanja delovanja biljne komponenati ujedinjavaju sa pčelinjim proizvodima zarad postizanja maksimalnog efekata.

Kako su nastali apifitokompleksi?                                     

Zbog mogućnosti koje donosi naučni razvoj, savremena naučna dostignuća i tehnologija, naučnicima je omogućeno da posvete pažnju radu pojedinčnih ćelija u organizmu čoveka. Napravljeni su dijagnostički instrumenti koji omogućavaju praćenje celog životnog veka ćelije, odnosno evoluciju ćelije: proces metoze (deljenja) i životni cikl pojedinačnih ćelija a sa tim su se proširila i istraživanja patološkog procesa u ćelijama.

Prilikom ovih istraživanje postalo je očegledno da je glavni uzrok nastanaka mnogih bolesti nepravilni rad pojedinačnih ćelija koje formiraju različite vrste tkiva u organizmu. Kao glavni razlozi poremećaja rada ćelije su izdvojeni: nedovoljna količina hranljivih elemenata koji obezbeđuju funkcionisanje ćelije (kao posledica se javlja smanjenje normalne funkcije, nepravilna mitoz i dupliranje sledeće generacije obolelihh ćelija); visoki stepen zagađenosti i toksikacija pojedinačnih ćelija (naročito ćelija jetre, bubrega, mozga, kože, kose itd.); genetski faktori rada ćelija; uticaj radioatkivnosti; prisustvo slobodnih radikala; jaka stresna stanja koja za posledicu imaju narušen hemijski balans u organizmu.

Istovremeno, istraživanja su pokazali da određene kombinacije lekovitog bilja uz dopunu sa drigim elementima neophodnim organizmu mogu da otklone sve uzroke nastanaka poremećaja rada ćelija izuzen ako se radi o genetskim poremećajima.

U skladu sa tim neuka se sve više preusmerava na stvaranje adekvatnih dodataka ishrani koji u osnovi svog delovanja utiču direktno na ćeliju. Kao rezultat toga, danas imamo fitokomplekse koji su usmereni na korekciju različitih funkcije organizma, kao i profilaksu nastanaka najčešćih oboljenja ljudskog organizama u savremenom društvu.

Da li fitokompleksi mogu da budu opsani po zdravlje?                                                                          

Apifitokompleksi nemaju kontraindikacija jer u sebi ne sadrže sintetska jedinjenja, otrovne komponenati i sličnih opasnih supstanci. Sve formule su sastavili naučnici i svi apifitokompleksi su beybedni po ljudsko zdravlje. Jedina kontraindikacja može biti individualna preosetljivost na pojedinačne produkte pčelarstava ili biljke koje ulaze u sastav apifitokompleksa. Kao poređenje se može navesti da su fitokomleksi isto tliko opasni koliko i upotreba u ishranu meda ili začina (na primer mirođija, đumbir, peršun itd).

Kako se koriste apifitokompleksi, u kojim slučejevima i u kojim dozama?                                        

Apifitokompleksi se uzimaju u slučaju kada postoji opasnost nastanaka oboljenja ili kada je bolest već postoji. Način uzimanja  i pristup rešavanju problema mogu da se razlikuju.

Kada se radi o profilaksi bolesti (sprečavanju pojave bolesti) mogu se uzimati pojedinačni apifitokompleksi koji će biti efikasni za sprečavanje nastanaka bolesti (na primer apifitokompleks za preventivu pojave proširenih vena, bolesti prehlade i narušenog imuniteta, bolesti kardio-vaskularnog sistema, profilaksa povišenog krvnog pritiska itd).

Međutim kada je bolest već prisutna to ukazuje na poremećaj funkcija nekoliko sistema u organizmu. Nepravilno funkcionisanje nekolikh sistema zajedno kao posledicu ima nastanak oboljenja, a naročito ako se radi o hroničnih bolesti. Zbog toga je nepravilno gledati svaki organ ili sistem odvojeno od organizma kao celine. U ljudskom telu sve je povezano i poremećaj jedne funkcije uvek svojim delovanjem dovodi i do narušavanja nekih drugih funkcija u organizmu. Na žalost, doktorii često pokušavaju da izleče samo jedan organ ili saniraju simptome, a ne obraćaju pažnju na funkcionisanje organizama kao celine.

Zbog toga, kada bolest već postoji, neophodan je kompleksni pristup rešavanju problema, što podrazumeva nekoliko koraka ka ozdravljenju organizma: čišćenje organizama od toksina i slobodnih radikala, normalisanje rada gastroenterološkog sistema (da bi se sve komponenti ishrane kao i fitokompleksa apsorbovale i iskoristile u organizmu maksimalno efikasno), kao i regulisanje rada pojedinačnih organa i sistema ljudskog tela.

U zavisnosti od poremećaja ili bolesti, takvo lečenje može da traje od 3 meseca do godinu dana sa vremenskimi pauzama u korišćenju programa (tačan program se sastavlja individualno). Taj vremenski period zavisi od dužine života pojedinačnih ćelija u različitim vrstama tkiva (srednje od 80 do 120 dana). Bolesna ćelija daje drugu bolesnu ćeliju, međutim ,ćelija koja zdrava daje zdravo „potomstvo“, što dovodi do poboljšavanja kvaliteta tkiva pojedinačnih organa. Rezultat toga je pravilan rad organa i sistema u organizmu.

Želudačno-crevni trakt je hemijska laboratorija koja je odgovorna za snabdevanje čitavog organizma svim spektrom njemu neophodnih elemenata, hranljvih materija, energije itd. Ako organizam ne dobija za negovo funkcionisanje neophodne elemente on koriste svoje unutrašnje rezerve, koje vremenom nestaju i to neizbežno dovodi do pojave različitih bolesti. Ovo je, na primer, jedan od razloga zbog čega stari ljudi boluju teže i češće.

Za razliku od sintetskih lekova fitokompleksi ne daju neželjene rezultate, ne uništavaju i ne remete crevnu floru, ne oštećuju sluzokožu želudca, bubrege, jetru, ne dovode do intoksikacije organizama, a što je najbitneje deluju na sam uzrok bolesti. Ne otklanjaju samo simptome već regulišu rad poremećenog organa, regulišu rad trenutne generacije ćelija, a kroz to svih sledećih generacija, koje će pojedinačna zdrava ćelija da proizvede.

Između ostalog, hemijske supstance u biljkama nisu izdvojene iz normalnih takozvanih helatnih veza (lakoapsorbujućih u ljudskom organizmu). To zanči da se u ovom obliku lako iskoriste sve hranljive materije unete u organizam.