Bronhitis, traheitis

Opšte napomene

Bronhitis je zapaljenje bronhija. Prema dužini trajanja i kliničkoj slici bronhitis se deli na: 

- hronični bronhitis i

- akutni bronhitis 

Hronični bronhitis je bolest koju karakteriše redovno iskašljavanje najveći broj dana mesečno i to najmanje tri meseca tokom poslednje dve godine. Često se prikazuje i kao bolest pušača. To je u osnovi trajna iritacija disajnih puteva. Na takvu dugotrajnu iritaciju duvanskim dimom ili drugim štetnim (otrovnim) supstancama koje se udišu, respiratorni sistem (prevashodno pluća) reaguju pojačanim lučenjem sekreta (sluzi) iz svojih submukoznih žlezdi, kao i hipertrofijom (uvećanjem volumena) samih sluznih žlezdi. To lučenje predstavlja odbrambeni mehanizam samog sistema organa za disanje.

Akutni bronhitis je kratkotrajna upala sluznice dušnika i bronhija. Često  je povezana sa virusnim infekcijama gornjeg dijela disajnog sistema. Češće se javlja u zimskim mesecima, a najpodložnija bolesti su mala deca. Bolest uglavnom traje kratko i retko dolazi do nekih komplikacija. Često se provodi lečenje antibioticima iako to nije neophodno. Akutni bronhitis može biti uzrokovan i nevirusnim uzročnicima ali u znatno manjem procentu. Bakterije uglavnom samo sekundarno inficiraju sluznicu bronhija ili uzrokuju pogoršanje stanja. Početni simptomi bronhitisa su najčešće istovetni sa prehladom (kijanje, blaža grlobolja, peckanje u očima, promuklost, žarenje iza grudne kosti i sl.). Vodeći simptom bronhitisa je kašalj. Javlja se rano i razvija se tokom bolesti. U početku je suv i nadražajan, a za nekoliko dana postaje, najčešće, sa bistrim izgledom ispljuvka.

Traheitis

Akutna upala dušnika, najčešće virusnog porijekla.  Upalna reakcija moze da se razvije kao posledica fizičkog uticaja (suv, hladan il vruc vazduh) ili himijskog (zagađen vazduh). Sluzokoža postaje upaljena, otečena. Javljuju se kašalj, otežano disanje, sip u glasu. Kašalj moze da biti otežan i da uzrokuje glavobolju, ponekad do kolapsa. Najčešće se javlja preko noći i u jutru (često samo dubokim udahom). Temperatura moze biti lagano povišena, naročito uveče.

Saveti. 

Prvih dana bolesti, ako postoje visoke temperatura i jaka intoksikacije, energetska vrednost hrane se snižava do 1600 – 1800 kkal dnevno. Hrana se uzima u manjim porcijama 6-7 puta dnevno. U glavno je preporučljivo voće i povraće, mleko, jogurt, supe, kaši i sl. Kada se stanje poboljša, povećava se i dnevni kalorijski unos na 2100 – 2300 kkal. Preporučljivo koristiti u ishrani posno meso, ribu, sir, jaja, povraće, voće. Savetuje se uzimanje hrane bogate vitaminom B (meso, riba, kvasac, pšenične klice), vitaminima C, P (šipurak, crna rebizla, limun) i vitaminom A (šargarepa).Konzumiranje soli samnjiti na 6-7gr. dnevno (ravna kafena kašičica). Isključiti konzumiranje suviše hladnog ili vrućeg pića i jela, zimnice, ljute i začinjene hrane. Dnevni unos tečnosti 2,5 litara dnevno najimanje (za decu 30ml. vode na svaki kg. telesne težine).

Preporučeni program :

Dejstvo programa.:

-         eliminisanje upalnog procesa,

-         poboljšanje iskašljavanja,

-         poboljšanje imuniteta,

-         rehabilitacija oštećene sluzokože,

-         poboljšanje mikrocirkulacije u respiratornom sistemu organa,

-         smanjenje hipoksije,

-         korigovanje disbakterioza,

-         uspostavljanje balansa vitamina i mikroelemenata u organizmu. 

O-de-vit: po ½ kafene kašičice 2 – 3 puta dnevno otopiti u ustima 30 – 40 minuta pre jela ili u pauzama između obroka. U slučaju jakog upalnog procesa na svaki 2 sati.

Ekstra-befungin:  1 kafena kašika 2-3 puta dnevno otopiti u ustima 30 – 40 minuta pre jela.

U slučaju hroničnog bronhitisa ili veoma je preporucljivo dopuniti terapiju Tentorium Plus: po ½ kafene kašičice 2 – 3 puta dnevno otopiti u ustima 30 – 40 minuta pre jela. Tentorium mast: staviti kremu na oblast grla, grudi, leđa (između lopatica), između očiju (PAŽNJA! ne koristiti ako temperatura tela veća od 38,8 stepeni).