ZELENI ČAJ 

Latinski naziv: Camellia sinensis  

Sinonimi: kineski, ruski, indijski.

Opis biljke:  zeleni čaj je visok žbun sitnih listića i skromnog izgleda. Na plantažama grm se reže do visine 1 metra radi većeg broja izdanaka. Lišće mu je naizmenično, kožasto, sjajno, elipsasto i po ivicama nazubljeno (bez mirisa). Cvetovi su beli.

Stanište: raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza.  Gaji se plantažno.

Lekoviti deo biljke: Listovi i cvet beru se u martu, kada su listovi sasvim mali. Od načina prerade zavisi da li ce se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni čaj.

Lekovito delovanje: svojim blagotvornim delovanjem zeleni čaj može sprečiti nastanak malignih oboljenje prostate, a može i popraviti stanje već obolelih osoba. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobijenih iz listova biljke zelenog čaja, pokazalo se da smanjuje nivo triglicerida i LDL holesterola u krvi, a time smanjuje opasnost od bolesti kardio-vaskularnog sistema i ateroskleroze. Listovi zelenog čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija u usnoj duplji koje izazivaju karijes. Čaj sadrži i znatnu količinu minerala (kalijuma, bakra, gvožđa i mangana). Sadrži malo teofilina i teobromina. Deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ograničava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane. Ekstrakt čaja se koristi za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina kao i za lečenje akni. Umiruje i opušta. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni čaj nema smrtnosti od raka želudca i pluća.