PODBEL

Latinski naziv: tussilago farfara

Sinonimi: belokopitnjak, konjsko kopito, lepuh, lepuk, podbelek, podbilj.

Opis biljke: podbel je višegodišnja biljka sa vrlo razgranatim korenom i podzemnim izdancima. U proleće se prvo pojave belo-baršunaste ljuskaste cvetne stapke sa po jednom žutom cvetnom glavicom. Stapke su visine 10 do 15 cm. Za vreme cvetanja listovi podbela su još pod zemljom, a razvijaju se tek nakon cvetanja. Listovi su potkovičastog oblika sa peteljkom i prilegnuti uz zemlju. Listovi i cvetovi imaju slab miris, a gorkog su ukusa i sluzavi.

Stanište: podbel raste na glinenom zemljištu uz potoke, ciglane, jarkove ili nasipe uz obale reka i na železničkim nasipima.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi ceo, nadzemni, deo biljke (bez korena).

Lekovito delovanje: podbel sprečava upale, a postojeće brzo uklanja. Izuzetno uspešno deluje na rastvaranje sluzi. Efikasno se primenjuje u lečenju promuklosti, katara ždrela, bronhitisa, bronhijalne astme i kod početka tuberkuloze pluća. Za spoljašnju upotrebu, podbel se koristi za spravljanje obloga kod upale vena, čireva potkolenice, opekotina, crvenog vetra i svih upala i otoka.

Ivlaksin >>>