KIČICA

Latinski naziv: erythraea centaurium

Sinonimi: ger, gorka kitica, gorko zelje, grozničavka, drago cvijeće, dupčić, zlatna žuč, jezernica, kinin, kitičica, mali stozlatnik, orno zelje…

Opis biljke: kičica je dvogodišnja, zeljasta biljka manjeg rasta sa sitnim cvetićima crvene boje. Stablo je čvrsto, gotovo cetvrtasto, golo, šuplje, pri vrhu razgranato, visine do 40 cm, a debljine do 3 mm. i vrlo često obraslo sitnim listićima. Lišće je sitno, retko raspoređeno, naspramno, skoro sedece, duguljasto-jajasto, do 4 cm. dugačko, po rubu celo, golo i sjajno. Prizemni listići su poređani unakrsno u pršljenove. Cvetovi formiraju cvast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu, ružičaste ili svetlo crvene boje. Cveta celog leta. Kod stare i na suncu osušene biljke cvetovi su izbledeli. Vrlo je gorka ali nije otrovna.

Stanište: raste svuda, a najviše po vlažnim brdskim i planinskim livadama, mestimično u velikim skupinama.

Lekoviti deo biljke: treba je brati dok je u cvetu (ne sme se čupati, nego se gornja polovina stabljike pažljivo odseca makazama).

Lekovito delovanje: Kičica je gorak tonik. Deluje kao čist amarum. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praška, vina i tinkture. Ulazi u sastav gorkih čajeva za stomak (pojačava apetit i protiv svih smetnji organa za varenje, nadimanja, teškog varenja, grčeva). Pomaže pri groznici, raznim prehladama. Čisti organizam od otrova, jača krv (kod  malokrvnosti).