HMELJ
Latinski
naziv:
humulus lupulus
Sinonimi:
blust, kudiljice, melika, melj, meljevina, milje vina, falon,
hmel, hmelina, hmeljevina.
Opis biljke:
šišarkice hmelja su jajaste, lagane, rastresite cvasti, nešto pljosnate,
dugacke 3-4, široke oko 2 cm. (toplog i gorkog ukusa, prijatnog aromatičnog
mirisa – lepe se za prste). Oko krivudave osovine, (dugacke do 2 m.)
raspoređeni su plodni listići (unaokolo u cik cak formi). U njihovoj osnovi
okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako
istresti (lupulin). Plodni listići (brakteje) su vrlo tanki, jajasti,
žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10 mm. dugački i oko 7
mm. široki, mrežasto išarani sitnim nervima (lako se mogu odvojiti nod
biljke).
Stanište: hmelj potiče iz istočne
Evrope. Upotrebljava se samo gajen hmelj. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim
mestima kao divlja povijuša. Gaji se u veliki m
količinama za potrebe pivara. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom
vremenu. Dobro osušen hmelj ima lepu ze lenu
boju.
Lekoviti deo
biljke:
za jelo se beru nezreli plodovi veličine
prsta.
Lekovito
delovanje:
hmelj je amarum aromatik i sedativ, šišarkice su tonik i stomahik (svojim
gorkim materijama- protiv nemanja apetita, teškog varenja), sedativ (svojim
etarskim uljem) i anafrodizijak (lupulinom). Daje se u obliku infuza,
alkoholnog ekstrakta ili sirupa. Hmelj se primenjuje kod skrofuloze, za
umirivanje živaca. Veruje se da jastuci punjeni hmeljom pomažu kod nesanice.
Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje: gađenje, povraćanje,
glavobolju, usporavanje cirkulacije i dr.
Neurostabil >>>
Formula za Žene >>>
|
|
