CVEKLA

Latinski naziv: beta vulgaris

Sinonimi: crljena blitva, cveka, cikla, crvena repa.
 

Opis biljke: postojbina cvekle je obala Sredozemnog mora. Cvekla je dvogodišnja biljka vretenastog korena krvavo crvene boje i tamnozelenog lišća. Osnovu  lekovitog delovanja ove biljke čine betanin i betain. Izuzetno je bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. Cvekla sadrzi i gotovo sve mineralne materije: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Značajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12.

Stanište: gaji se u baštama u velikom delu sveta.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava podzemni deo biljke. Vadi se u jesen i čuva u umereno toplim prostorijama.

Lekovito delovanje: osnovno delovanje cvekle je u sprečavanju tumora i lečenju leukemije. Zatim, u lečenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripa u pocetnom stadiju. Cvekla se koristi i za regulisanje krvnog pritiska (naročizo kod bolesnika s niskim), smanjuje holesterol, podstiče rad jetre. Povoljno utice na živce i rad mozga. Za sve vrste lecenja koristi se sveze ceđeni sok iz cvekle. Cvekla je korisna i u lečenju malokrvnosti (posebno kod dece i mladih osoba), a pospešuje rad želudca, creva i žuci.

Mnogolet >>>                              

Toksfajter Luks >>>      

Gepaton#2 >>>