CIMET  

Latinski naziv: cinnamomum zeylanicum

Sinonimi: kaulin, cimit

Opis biljke: spominje se 2.800 godina p.n.e. Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke.

 Kao zacinske, koriste se dve vrste: cejlonski i kina-cimet, koji potice iz Burme. Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapicima i ima nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav. Sadrži 1,5 do 4% eteričnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta mirišu oštrije, a ukus im je peckavo-ljut i sladak dok je hemijski sastav kao kod cejlonskog cimeta.

 Cimet se dva do tri puta godišnje sece sa svakog stabla, zatim se preko noci umotava u kokosove asure da bi fermentirao. Nakon toga se ljište spoljna i srednja kora, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja. Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u drugu i se suše (prvo u senci, a zatim na suncu). Tako cimet dobija svoju žućkasto-smeđu boju.

Stanište: uspeva u tropskoj Aziji ( Cejlon, Šri Lanka), Indiji i Indoneziji. 

Lekoviti deo biljke: kora (koristan je samo njen unutrasnji, svetloružiččasto-smedji deo) dok se ostali delovi upotrebljavaju kao začin.

Lekovito delovanje: Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, adstrigens. Jača srce. Deluje kao stomahik (jača želudac, otklanjja  grčeve,  dezinficijens probavnih organa, pomaže varenju, stvaranja previše kiseline i sluzi u želudcu, kod grčevitog povraćanja, krvavih proliva). Pospešuje mokrenje. Delijje protiv gihta. Blagotvorno deluje kod krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porođaja.