CIKORIJA

Latinski naziv: cichorium intybus

Sinonimi: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja ločika, želtenica, žučanica, jandrešica, kažiput, konjska trava, modrica, plavulja, radić, sunčevo cveće, cigura, cilkorija, cikora
 

Opis biljke: cikorija je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Ima trajni, valjkasto-vretenasti koren spolja žućkasto-bele boje dok je unutrašnjost bela. Stabljika cikorije je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u peteljci, duboko testerasto usečeni (potsećaju na maslačak). Cela biljka, naročito mlađe imaju dosta mlečnog soka. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinačno po celoj biljci cvetne glavice. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi. Cveta cikorija preko celog leta. Cela biljka je gorka i vrlo čvrsta tako da se teško kida i čupa. Razmnožava se semenom  

Stanište: raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i dr. Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). 

Lekoviti deo biljke: koren (kopa se u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina) Ređe se koristi nadzemni deo bilke (bere se kad je cvetu).

Lekovito delovanje: reguliše varenje, jača apetit, čisti i jača želudac, reguliše lučenje žuči, leči žuticu, čisti jetru, bubrege i slezenu, otklanja anemiju (malokrvnost). Pomaže izbacivanju mokraće iz organizma. U narodnoj medicini cikoriju koriste dijabetičari (sve biljke iz familije glavocika – Compositae, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Zbog toga osobe obolele od dijabetesa mogu koristiti biljke iz ove porodice kao dijetalnu hranu).