BRESKVA
Latinski
naziv:
prunus persica
Opis
biljke:
Iako se, prevedeno sa latinskog, zove persijska šljiva,
breskva je, poreklom iz Kine. Smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.
Koristi se u sirovom stanju, a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova,
džemova kao i za sušenje. U plodu breskve ima šećera, karotina, voćnih
kiselina, belančevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i
gvožđa.
Stanište: breskva je veoma
rasprostranjeno voce u svetu (postoji oko 2.500 sorti).
Lekoviti deo biljke:
plod breskve (bere se od početka juna do
septembra), cvet (bere se u martu, aprilu i maju) i
list.
Lekovito delovanje:
bitno je
napomenuti da je odnos kalijuma
i
 natrijuma sedam naprama jedan, zbog čega
je ovo
aromatično
i sočne voće korisno onima koji imaju problema sa oticanjem,
i kod otežanog izlučivanja mokraće. Breskva je dobra i protiv
malokrvnosti,
za crevna oboljenja,
smanjenog lučenjem želudačne kiseline kao i za
čišenje organizma (izuzetno
je poznata u narodnoj medicini kao
sredstvo za čišćenje creva). Sok od
breskve preporucuje
se onima sa srčanom aritmijom,
osetljivim nervnim sistemom kao i za
smanjenje žučne kese.
Breskva je veoma cenjena i u kozmetici. Ne preporučuje
se dijabetičarima i
alergičnim osobama.
|
|
