BOSILJAK
Latinski
naziv:
ocimum basilicum .- asea aranion - athelas
Sinonimi:
bosiok, bosilje, fasliđan,
masliđan.
Opis biljke:
bosiljak je jednogodišnja , zeljasta
biljka (sa snažnim
karakterističnim i veoma prijatnim mirisom i aromom). Izraste od 30 do 40
cm. sa razgranatom stabljikom. Mali, beli, dvousnati cvetovi razvijaju se u
velikom broju na gornjem delu stabljike (višebojni su, beli, ružicasti ili
purpurni). Listovi su bosiljka jajolikog oblika na dugim peteljkama i na krajevima
šiljasti.
Stanište:
pradomovina bosiljka ja Indija. Već, pre oko 5.500 godina
poznavali su ga Egipćani. Prema starim zapisima na prostoru srednje Evrope
preneli su ga monasi u 12. veku. Na ovim prostorima bosiljak se udomaćio i
uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope bosiljak ponegd e
se može naci i van vrtova.
Lekoviti deo biljke:
za lek se upotrebljava cela
biljka sa semenom. Utrvđene
lekovite i delotvorne supstance su: eterična ulja, cineol metil-kalvikol,
tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih
sastojaka koji se i dalje ispituju.
Lekovito
delovanje:
u narodnoj medicini ima vrlo
široku primenu ulečenju. Bosiljak je veoma dobro sredstvo za
umirenje živaca, i
protiv nesanice. Pomaže kod
grčeva i
upala u
želudcu i creva i poboljšava apetit. Semenke bosiljka se dosta koriste za
izbacivanje mokraće i
lečenje bolesti mokraćnih organa (bubrega,
mokraćnog
mehura...). Pomaže kod
astme,
kašlja i početnih
stanja tuberkuloze. Najčešće se koristi u obliku čajeva. Bosiljak je poznata i veoma cenjena začinska biljka.
|
