BELI – BOR

Latinski naziv: pinus silvestris 

Sinonimi: beli bor, cam, divlji bor, lučevina, šumski bor 

Opis biljke: višegodišnja biljka, ima stablo koje može izrasti preko 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mlađi, grane i stablo su prekriveni smeđe-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smeđom. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice (četine) formiraju čuperke po dva zajedno, duge 5 do 6 cm. sivo-zelene boje. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova se formiraju male šišarke, koje su u početku crvenkaste, a posle poprimaju smeđu boju i postaju drvenaste.

Stanište: rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u nizijama tako i u brdskim područjima. 

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice (kao i sve iglice četinara, treba ih upotrebljavati neposredno nakon branja, jer se sušenjjem vitamin C gubi) . 

Lekovito delovanje: mladi izdanci bora koriste se u lečenju dugotrajnih katara disajnih puteva, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa i dr.  Mlade iglice se primenjuju u lečenju astme, za inhalaciju, u lečenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grčeva izazvanih kamenjem u žuči koristi se sveže isceđena smola. Blagotvorno deluje na hemoroide ceo gastroenterološki sistem.