ARIŠ

Latinski naziv: larix europaea.

Sinonimi: aric, ariševina, gorski mecesan, macesan.
 

Opis biljke: ariš je jedino cmogoricno  drvo koje svake godine gubi listove (iglice). Raste visoko od 20 do 40 metara, sa tankim, pognutim granama i šiljastom krošnjom. Kora je ispucana, crvenosmeđe boje. Fine i mekane iglice rastu izdvojeno na dugim i tankim izdancima u grupicama od dvadeset do šezdeset u broju (sa jeseni opadaju).  Ariš je jednodomna biljka. Mirisni ženski cvetovi se razvijaju u male šišarke. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris (sličan limunu).

Stanište: ariš najbolje uspeva u planinama, a često nastanjuje velike šumske prostore. Brzo raste što pogoduje njegovoj sadnji i uzgajanju.

Lekovit deo biljke: zelene šišarke (sakupljaju se u prolece i pocetkom leta), iglice (sakupljaju se u toku cele godine),  smola i kora (u jesen).

Lekovito delovanje: iglice i mlade šišarke ariša se koriste za pripremanje uvarka, za kupku pri lečenju nervno rastrojenih bolesnika (izražene nervoze), rekonvalescenata i jako slabih osoba. Iglice i kora ariša se koriste za pripremanje obloga za lečenje upalnih procesa kod rana, prignječenosti (uboja, modrica) i čireva. Čaj pripremljen od kore ariša pospešuje mokrenje, leči vodenu bolest u početnim fazama, žuticu, reumu u zglobovima, osipe. Smola ariša pripremljena s vinom i medom čisti začepljenu jetru, razgrađuje i lagano čisti pesak i kamenje iz žuči, bubrega i mokraćnog mehura, a koristi se i za ispiranje usne duplje kod raznih upalnih procesa.